Dijeta bez dijete

A. SekulicNajjednostavnija stvar na svetu jeste otkriti kako nešto NE funkcioniše.Ovo se posebno odnosi na dijete. Pa opet, uvek se čini da je nova, ona prava, savršena dijeta koja će najzad biti uspešna, upravo tu negde iza ćoška. Nažalost, obično se ispostavi da je to još samo jedno novo razočarenje.

Zašto dijete tako zadivljujuće, uporno ne funkcionišu? Jedan od glavnih razloga jeste taj što je uvek reč samo o hrani, a skoro nikada o onome ko jede. A to je podjednako važno. Život koji živimo ima ogroman uticaj na to ŠTA i KAKO jedemo. Porodica, posao, novac, visoka očekivanja, nezadovoljstvo postignutim i još mnogo toga, duboko su povezani sa izazovima za koje bi se na prvi pogled moglo reći da imaju veze isključivo sa hranom.

Upravo zbog toga ta nova, obećavajuća dijeta koja viri iza ćoška nije dovoljna. Naše misli, osećanja, uverenja koja imamo i iskustva koja smo proživeli duboko prožimaju svaku poru života koji živimo i ne mogu biti izuzeti od bilo kog izazova sa telesnom masom, hranom i zdravljem uopšte.

MOŽE LI DRUGAČIJE?

I sama sam se pitala. Skupljala sam informacije, znanje, studirala, i formalno i za svoju dušu, pa su mi opet nedostajali odgovori. Kako je moguće da toliko različiti dijeteski sistemi tako dobro funkcionišu kod različitih ljudi? Koji je pravi? Kome verovati od svih tih učenih glava sa doktoratima kada svaka od njih poseže za podjednako prihvatljivim, a opet toliko suprotstavljenim argumentima?

Onda sam shvatila. Previše se oslanjamo na ono što dolazi spolja, zaboravljajući na kompas koji svako od nas nosi u sebi. Tu leže odgovori. I taj stav me doveo do Insitituta za psihologiju ishrane (USA; Colorado) gde je sve ono što sam tek pretpostavljala dobilo svoj puni oblik. Zaronila sam u to more prilično duboko i završila trening koji me je preveo u potpuno novu dimenziju kada je u pitanju ishrana.

REČ-DVE O KOUČINGU U PSIHOLOGIJI ISHRANE

Možda najvažnija stvar koju bih naglasila jeste da je pristup gojaznosti, prejedanju, i raznim izazovima kad je u pitanju ishrana, razvijen od strane Instituta za psihologiju ishrane, pozitivan i ohrabrujući. Godinama unazad bombardovani smo negativnim porukama o ishrani, hrani i dijetama. Rečeno nam je da smo sami krivi ako ne možemo da smršamo. Da nemamo dovoljno kontrole i da nam je slaba snaga volje. Ljudi su počeli da se osećaju krivima samo zato što jedu. Zbog toga  je najmudrije stvari postaviti na svoje mesto: hrana je tu da nas nahrani i da nam da energiju, učini vitalnim i zdravima. Da bismo došli do tog mesta i od hrane dobili najbolje, koriste se strategije i veštine koje kombinuju klasične koučing tehnike, psihologiju orijentisanu na rezultate, nauku o ishrani uz pozitivan i saosećajan pristup svim izazovima sa hranom i zdravljem, vodeći računa o snažnoj vezi između uma i tela. Radeći ovako, ti izazovi prestaju da budu viđeni kao neprijatelji, već kao mogućnost za lični rast i razvoj, a ljudima se omogućava da postignu svoje ciljeve ne kroz strategije koje kažnjavaju, već kroz strategije koje neguju.

Dakle, u svom radu, kao nutricionista-dijetetičar usmeriću pažnju ka načinu ishrane i efikasnim intervencijama koje se mogu napraviti, a kao kouč u psihologiji ishrane ispratiću do koje mere lična priča, emocije i uverenja doprinose samom izazovu sa hranom. I jedno i drugo zajedno stvaraju odličan temelj za uspešan rad kada su u pitanju gojaznost, začarani krug dijeta, prejedanje, poremećaji sa varenjem, promena raspoloženja, hronični umor i imunitet.

Besplatnu polučasovnu konsultaciju – lično u Beogradu, a putem telefona ili skajpa ako ste van Beograda, možete zakazati popunjavanjem forme ispod teksta. Tokom susreta razgovaraćemo o Vašim ciljevima i očekivanjima, a to je ujedno i prilika da se detaljnije upoznate sa načinom rada.

Dobrodošli!

Alekandra Sekulić

nutricionista-dijetetičar
sertifikovani kouč u psihologiji ishrane

Podelite sa drugima