Bauk zvani kalorije (2)
Da bismo došli do traženog odgovora u rešavanju enigme kada su u pitanju kalorije, obratićemo se prvo Uvaženoj Logici. Ona kaže da budemo veoma oprezni pri unosu masti, jer je njihova kalorijska vrednost najveća. Samo da se podsetimo. 1 gram ugljenih hidrata daje 4,1kcal, 1g proteina isto toliko, ali 1g masti čak 9,3 kcal. Dakle, čuvajmo se kaloričnih masti kaže Uvažena Logika, koje osim što nas čine širim u struku, rade još neke zle stvari našem kardiovaskularnom sistemu i zdravlju uopšte. Na ovom upozorenju zasnovana je kompletna niskomasna industrija. Međutim, za repliku se javlja Sveprisutna Statistika koja iznosi podatak da u Americi (opet Amerikanci, ali ti su nam podaci najdostupnij) zbog visokog učešća niskomasnih proizvoda u ishrani nacija nije niti mršavija, niti zdravija. Masti i ulja u ishrani te populacije su 1960. godine iznosili 45% kalorijske vrednosti dnevnog obroka. U to vreme, 13% odraslih je bilo gojazno, a manje od 1% je bolovalo od dijabetesa tipa 2. Danas, učešće masti u američkom jelovniku iznosi manje – 33%, pri čemu je čak 34% odraslih gojazno, a 11% je obolelo od dijabetesa, uglavnom tipa 2 (koji je usko povezan sa gojaznošću). Postavlja se pitanje zbog čega smanjenje učešća masti u ishrani nije dalo očekivane rezultate.
Kalorije u novom ruhu
Razlog je vrlo jednostavan. Masti koje su redukovane nečim su morale da se zamene. A zamenjene su belim hlebom, belim pirinčem, velikim količinama krompira i slatkim pićima. Umesto da je masno, sada je slatko. Da ne pričamo o dodatim aromama i ostalim sastojcima koji “obogaćuju” light proizvode.
Šta je onda razrešenje ove masne kalorijske zavrzlame? Za početak bi bilo dobro ne praviti veliku galamu oko masti. Sve je više dokaza da smo na ovu temu bili decenijama u zabludi i sve je više uglednih svetskih stručnjaka koji tvrde da zasićene masti nisu problem, sve dok potiču iz namirnica koje su prirodne (i po mogućnosti iz organske, ili još bolje biodinamičke proizvodnje). To prirodne znači da nisu podvrgavane nikakvim tretmanima kojima se industrija služi da bi dobila margarine, šorteninge, rafinisana ulja, jer su zapravo to masnoće koje čine najveću štetu organizmu. Zbog toga bi bilo dobro obratiti pažnju na sve one namirnice koje u sebi kriju masnoće, a to nije tako očigledno: pekarske proizvode, posebno one od lisnatog testa koji često sadrže trans-masti, hamburgere, čips, majoneze, biljne pavlake, keks, kolače, mlečne čokolade, sladolede…
Višedecenijsko verovanje da su zasićene masti zlo po svoj prilici može da se da se svrsta u nutricionističku dogmu koja će teško biti razbijena. Šta je istina pokazaće vreme, ali sama logika kaže da ono što je prošlo komplikovani industrijski proces teško da može biti zdravije od nečeg čime su se ljudi hranili vekovima unazad.
A što se razbijanja dogme tiče, dajem svoj prilog time što nove momente po pitanju zasićenih masti prihvatam kao nešto sasvim moguće i realno.
