GMO rulet

Dakle, novi zakom o GMO se čeka, nezvanično kolaju priče da je na hiljade hektara kod nas zasejana GMO soja, na policama prodavnica uveliko imamo GMO uvezene prehrambene proizvode,  a pro GMO ekipa samouvereno tvrdi kako su protivnici genetski modifikovane hrane zatucani i neobavešteni. Tako da ovaj tekst pišem iz perspektive jednog zatucanog i neobaveštenog potrošača.

GMO i ljubav prema ljudskom rodu

Kada je proizvodnja GMO hrane uzela maha, izdvojila su se dva osnovna razloga zbog kojih je opravdano njeno postojanje i razvoj:

• jeftinom proizvodnjom velike količine hrane nahraniće se gladni u svetu
• zbog stvaranja otpornih sorti gajenih kultura biće korišćeno manje sredstava za zašitu bilja, pa će hrana samim tim biti „čistija“.

Možda je ovo u početku i moglo da prođe kao istina, ali više definitivno ne. I malom Perici je jasno da iza velike i moćne industrije ne stoje filantropske namere. Dovoljno je pogledati šta se dešava u Argentini na Monsantovim poljima i oko njih, pa će biti dovoljno jasno o kakvoj „ljubavi prema čoveku“ se radi.

O tome da će se trošiti manje hemikalija za zaštitu bilja tek nema govora, jer su se u međuvremenu razvili, što je i bilo za očekivati, novi superkorovi koji su postali otporni na postojeće herbicide. To je zatim rezultiralo stvaranjem novih genetski modifikovanih sorti gajenih kultura koje će preživeti udar novijih i jačih sredstava za zaštitu i u tom slučaju imamo dvostruko zlo: izmenjen genetski sastav biljke koja je pritom krcata hemikalijama. I još uvek gomilu superkorova otpornog na sve moguće.

Zdravstveni rizici

Šta bi trebalo da bude strašno u tome što će se gen ribe pridodati paradajzu, ili što će se gen bakterije ubaciti u krompir tako da će sama biljka proizvoditi insekticid i pobiti  bube koje dođu na nju, pitaće se čestiti pobornik nove tehnologije.

Za početak, na taj način se stvaraju novi proteini koji se nikada pre u ljudskoj istoriji nisu našli na tanjiru, niti u ljudskom digestivnom traktu. Kako će ih telo prepoznati kao hranu? Pritom nose genetski materijal za koji se ne zna kako će se na duge staze ponašati u telu čoveka i kako će uticati na njegove gene. Pre nego što je rešena misterija ljudskog genoma smatralo se da čovek u svom genomu sadrži između 100.000 i 140.000 gena. Ispostavilo se da ih imamo samo nešto preko 20.000. Toliko o ispravnim pretpostavkama na polju genetike.

Što se potencijalno zdravstvenih rizika tiče, pretpostavlja se da ih ima mnogo i vreme će pokazati koliko su ove pretpostavke tačne. Ono što mi je posebno skrenulo pažnju jesu alergije na hranu koje su postale toliko raširene, da je nemoguće ne zapitati se imaju li veze sa GMO hranom.

Okidač za alergije

Ispostavilo se da postoje dva odvojena problema koja su povezana sa alergijama, a tiču se GMO. Vrlo konkretan problem nastaje kada se gen koji pripada alergenu insertuje u biljku koja se smatra bezbednom za ishranu. Poznat je slučaj u kome je gen brazilskog oraha ubačen u soju, da su ljudi koji su inače alergični na brazilski orah imali ozbiljne alergijske reakcije nakon što su konzumirali proizvode od GMO soje. Dakle, ukoliko dođe do alergijske reakcije nakon konzumacije neke GMO namrinice, to ne mora da ima veze sa tom namirnicom, već sa genom koji joj je došao u goste. Zbog toga je označavanje GMO hrane za ljude sklone alergijama od suštinske važnosti i dok u mnogim evropskim zemljama postoji obaveza da se GMO proizvodi označe, u Americi se ljudi još uvek bore za svoje pravo da znaju da li je hrana sa police GMO ili ne. Zbog toga njihove proizvode treba zaobilaziti u širokom luku, a kratak spisak tih proizvoda koji se mogu naći i kod nas nalazi se ovde. Detaljan Grinpisov vodič možete preuzeti ovde: shoppers_guide GMOfood

Drugi potencijalni problem u vezi alergija i GMO  jesu upravo novostvoreni proteini  koji nastaju manipulacijom gena i koji mogu postati snažni alergeni, a da li će i kada će to postati, ne može se predvideti.  Naime, više od 99% krajnjih produkata varenja proteina apsorbuju se u vidu pojedinačnih aminokiselina , vrlo retko se apsorbuju peptidi, a izuzetno retko celi molekuli proteina. Apsorpcija svega nekoliko molekula proteina može ponekad izazvati ozbiljne  alergijske ili imunološke poremećaje. Do ovoga dolazi zbog toga što su nehidrolizovani proteini i polipeptidi antigeni materijal za organizam. I ovde govorimo o najobičnijim proteinima koji se već hiljadama godina nalaze u sastavu ljudske ishrane, a zafalio nam je neki enzim za njihovu potpunu razgradnju, ili su creva postala suviše propustljiva. E sad zamislimo jedan suludi Frankeštajn protein sa izmenjenim genima nastao spojem nečega što u prirodi uopšte nije spojivo. Znamo li šta se od njega može očekivati kad se nađe u organizmu?

Još jedan rizik koji nije toliko očigledan, a povezan je sa GMO hranom  jeste moguće stvaranje bakterija otpornih na antibiotike. Gotovo sva GMO hrana sadrži „antibiotik rezistentne markere“ koji proizvođačima omogućavaju da identifikuju da li je zaista došlo do transfera gena na domaćina, dakle da li je postupak modifikacije bio uspešan. Postoji bojazan da će ove gene otporne na antibiotike da  preuzmu bakterije u crevima tokom varenja, a ukoliko dođe do infekcije mikroorganizmima koji sadrže ovaj gen, antibiotici će biti beskorisni, što se posebno odnosi na ampicilin koji se najčešće koristi kao marker. Pobornici GMO tvrde da je procenjena verovatnoća za ovakav scenario između  1:10,000,000,000,000 i 1:1,000,000,000,000,000,000,000,000,000. Da im verujemo?

 Temu smestiti u prave okvire

Ovo su samo dva aspekta, a navodi se još mnoštvo potencijalnih rizika, od imunosupresivnog, do kancerogenog. Posledice upotrebe GMO hrane „nisu dokazane“, a i oko onog što jeste dokazano vodi se polemika u stručnim krugovima. Međutim, najveći broj potrošača ne pripada stručnim krugovima i stav mogu zauzeti ili oslanjajući se na autoritete kojima veruju, ili na zdrav razum. Ili ga uopšte neće zauzeti, jer će smatrati da nije toliko važno. I to je možda najpodmuklija taktika onih koji se zalažu za GMO. Da problem umanje, da ga učine marginalnim, da se ljudi time ni ne bave. Ima i važnijih stvari. A šta može biti važnije od hrane, od onog što nam obezbeđuje elementarno preživljavanje? I zato ovu temu treba vrlo ozbiljno shvatiti, da ne bi bilo kasno. I reagovati. I zakonom, i čuvanjem domaćeg semena čija je vrednost nemerljiva, i neprestanim podsećanjem da hrana koju jedemo oblikuje naše zdravlje, a odluke koje donosimo danas oblikuju našu budućnost. Hoćemo li ih prepustiti ruletu?