Male navike za velike rezultate – mućkanje ulja

Suviše jednostavne stvari se manje cene. Iako bi se ova tvrdnja mogla primeniti na razne sfere života, ovog puta ćemo se zadržati na jednostavnim metodama koje mogu doprineti da se osećamo zdravije i bolje. Za ovu pojavu postoji više razloga i sledeća tri su prva koja mi padaju na pamet:

• Ako je suviše jednostavno, malo će biti teže i da je suviše efikasno.

• A da li je to naučno potvrđeno?

• Treba odvojiti vreme i uložiti trud.

Što se prve stavke tiče, uvek smo skloniji da više verujemo onome što deluje komplikovano, nego nečemu što vrišti od jednostavnosti. Da je to što je toliko  jednostavno i toliko efikasno, pa valjda bi već ceo svet znao za to. I često se odbaci kao čista besmislica.

Naučne potvrde mnogo volimo. Ulivaju sigurnost i daju ozbiljnost svakoj temi. Samo, ne treba gubiti iz vida da nauka ne zna sve i da ono što danas ima etiketu „bapskog leka“ sasvim neočekivano može da bude lansirano u orbitu čiste nauke. Jedino što taj momenat ume da obitava negde u budućnosti. Evo primera. Kada sam bila tinejdžerka imala sam oboljenje bubrega koje je jednom ili dva puta godišnje kulminiralo jakom upalom praćenom temperaturama koje su prelazile četrdeseti podeljak. Iz nekog razloga koji nikada nisam umela da objasnim, tih dana sam imala jaku potrebu za kompotom od višanja, jer sam se posle njega uvek mnogo bolje osećala i imala utisak da me vraća u život. Mnogo godina kasnije od starijih i iskusnijih apotekara sam čula da kod dece, kada ništa drugo ne spušta temperaturu, sok od višanja može da učini čudo. A onda je stigla i naučna potvrda. Brojna istraživanja govore da višnje imaju jako protivupalno dejstvo (čak možda i najjače od svih namirnica) koje bi se mehanizmom dejstva moglo uporediti sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, a najsličnije Brufenu i Naproksenu – naravno bez svih onih štetnih propratnih svojstava koje ovi lekovi imaju. I ne samo to, višnje su toliko dobre da zaslužuju poseban post. Ali, htela sam da kažem nešto drugo. Da sam čekala da naučno dokažu kako višnje deluju, propisno bih se načekala. Ovo je jedan od tipičnih primera koji govori o tome da ljudski organizam ima svoju mudrost.

Da treba odvojiti vreme i uložiti trud – treba. Navikli smo da u situacijama kada raspolažemo sa nedovoljno vremena pravimo selekciju i određujemo prioritete, pa ono što smatramo važnim smestimo u kategoriju za koju smo spremni da izdvojimo vreme, a za ono što mislimo i da nije toliko značajno, a zahteva vreme, biramo instant rešenja. Na taj način smo i stigli do brze hrane i tableta za svaku zgodu. Osim toga, ovo je u direktnoj vezi sa prvom stavkom, jer ako baš i nismo sigurni da će nešto biti efikasno, nismo ni voljni da eksperimentišemo i gubimo dragoceno vreme.

Priznajem da je ovo bio prilično dugačak uvod, a da glavna tema, mućkanje ulja, nije ni spomenuta. I tako je sa namerom, jer to nije uvod samo za ovu temu, već i neke druge koje uključuju jednostavne i jeftine metode koje su se zaista pokazale efikasnima, a koje još uvek izazivaju nepoverenje kod ljudi – pa će važiti i za njih, kada dođu na red.

Lakše do informacija

Za mućkanje ulja sam prvi put čula pre mnogo godina, od jednog prodavca knjiga koji mi je knjigu „Tradicionalne metode lečenja“ prodao uz detaljan opis metode, prenevši mi lično iskustvo. U opisu je navedeno mnoštvo povoljnih zdravstvenih efekata, jednostavno je i dostupno, pa što ne bih probala. Probala jesam, ali mi se nije dopao osećaj zgusnutog ulja u ustima, te  sam odustala i vremenom zaboravila. Pre par godina me podseti koleginica sa pričom o poznanici koja je rešila ozbiljan problem sa desnima isključivo mućkanjem ulja. I onda sam odlučila da budem istrajnija. Od tada, uz povremene kratke prekide, mućkanje praktikujem do današnjeg dana i  verujem da ima velike veze sa time da se uprkos svim virusima i bakterijama kojima sam bila izložena radom u apoteci (a vakcinu protiv gripa nikada nisam primila) nisam imala niti ozbiljniju prehladu, niti grip.

Ono što je kod mućkanja ulja vrlo interesantno je da se odmah nakon što se ulje ispljune oseti neka neobična krepkost i to nije samo moje iskustvo.

Kako mi je sve ovo bilo mnogo zanimjivo krenula sam u potragu za informacijama, ali na početku te potrage nisam ih našla mnogo. Uvek bi to bio jedan te isti tekst, ili drugačiji tekst sa istim informacijama gde se spominjao izvesni dr Karach koji je na jednom simpozijumu onkologa (mislim u Ukrajini) izneo svoje istraživanje u vezi ove metode koja je izvorno ajurvedska i prilično stara. Ništa više osim toga. Ali, bilo je navedeno dosta stanja na koje metoda može da utiče: glavobolja, nesanica, hronični umor, bolesti desni, ekcem, artritis, bolesti bubrega, jetre i srca, ženske bolesti, pa čak i u slučajevima karcinoma.

Međutim, u poslednje vreme se o mućkanju ulja (oilpulling) sve više piše, rade se istraživanja, ali prvenstveno na temu oralnog zdravlja. Iako je dr Karach preporučio suncokretovo ulje, može se koristiti i susamovo, maslinovo, a sve češće se kao opcija spominje i kokosovo ulje. Naravno, bolje je ako su ulja dobijena hladnim ceđenjem, iako ima onih koji tvrde da se može koristiti bilo kakvo ulje. Meni se hladno ceđeno suncokretovo ulje pokazalo kao odlično, a od kada sam na Srednjem Istoku koristim susamovo jer mi je dostupnije.

Lako, ali traži da se pretvori u naviku

Postupak je vrlo jednostavan. Kašiku odabranog ulja treba mućkati u ustima oko 15-20 minuta, a ulje nakon toga ispljunuti. U početku će se sadržaj zgusnuti, a nakon nekog vremena razrediti i postati beo. Tada ga treba ispljunuti, usta dobro isprati mlakom vodom, a zatim oprati zube. Različite vrste ulja mogu dati različitu boju prilikom mućkanja i ne pobeli svako od njih, međutim sam proces promene konzistencije je uglavnom sličan i na kraju dobijemo emulziju koja je prilično retka. Takođe, vremenom može da se uoči razlika u sadržaju, nekada je kiseliji, nekada ređi ili gušći i to sa potpuno istim uljem.

Posebno treba voditi računa da se tečnost tokom mućkanja ne proguta. Najbolje je ulje mućkati odmah ujutru, natašte. Kod hroničnih oboljenja postupak se može ponoviti više puta u toku dana, ali uvek pre jela. Koliko dugo će se ulje mućkati zavisi od svakog pojedinačno, ali dve nedelje bi bio minimalan period u kome se mogu očekivati rezultati. Što se tiče maksimalne dužine upotrebe –  do poboljšanja. Zapaža se da nakon izvesnog perioda zubi postaju belji.

Zanimljivo je da mnogi koji isprobaju ovu metodu vrlo brzo odustanu, jer im dosadi, i pored toga što sa njom imaju dobra iskustva. Zbog toga je zgodno naći pravi trenutak, kada možemo da ćutimo bez bojazni da ćemo biti prekinuti. Ja sam ovu naviku ukombinovala sa još jednom, pa mućkam ulje svakog jutra dok pišem.

Može delovati preterano kada se navede ovoliko različitih stanja u kojima mućkanje ulja može pomoći, ali objašnjenje je da ulje za sebe vezuje štetne materije koje se na ovaj način izbacuju napolje, te se  organizam oslobađa suvišnog tereta i samim tim bolje funkcioniše. Da je previše uprošćeno, jeste. Da li je zaista tako, ne znam. Čekamo nauku da nam objasni, a u međuvremenu kao sa višnjama – zašto ne iskoristiti kad je iskustvom potvrđeno kao, da upotrebim dve omiljene farmaceutske reči, bezbedno i efikasno.