Dobre navike se dobro planiraju

Očigledno je da snaga volje ne pomaže uvek. Štaviše, zakaže onda kada nam je najpotrebnija. Utvrdili smo da je rezervoar iz koga crpemo tu snagu ograničen, pa je mudro pronaći strategiju koja će zaobići snagu volje, a doneti željeni rezultat.

I tu dolazimo do navika.

Verovatno nismo svesni do koje mere navike upravljaju našim životima. Ogroman broj poslova u toku dana obavljamo automatski, jer smo ih pretvorili u naviku. Ne razmišljamo o pokretima koje pravimo četkicom dok peremo zube i sasvim lepo odgledamo film uz peglanje. Mnoge od navika koje smo stekli su zapravo veštine koje smo uspešno savladali. Dok smo učili da čitamo i sricali slova, debele knjige za čitanje delovale su nam zastrašujuće. Kada smo čitanje savladali, to više nije bio problem. Setimo se prve vožnje automobilom i kako je delovalo strašno odjednom i upravljati vozilom i pratiti situaciju na putu. Danas ima vozača koji tvrde da im se desi da se uopšte ne sećaju kako su došli sa jednog mesta na drugo, do koje mere su vožnju pretvorili u automatsku radnju. Zapravo, mi u našem svesnom delu uma oslobađmo na taj način prostor za nove stvari koje dolaze, koje treba da se obrade, a ono što smo savladali prepuštamo našem „automatskom pilotu“ koji se postara da se sve završi onako kakve smo mu instrukcije dali. I to su one radnje kojih uopšte nismo svesni da ih obavljamo. Loše navike koje tokom godina stičemo takođe postaju deo naše rutine, usnimimo ih poput informacije na magnetofonsku traku. A kada želimo da ih se oslobodimo, dovoljno je da samo malo izgubimo fokus pa da se stari programi opet pojave.

Nije teško, ali zahteva strategiju

Iako promena ponašanja deluje kao težak posao, biće stvarno težak onoliko koliko sami verujemo u to. Za početak je dobro da znamo da sam proces nije toliko komplikovan, koliko je sistematičan. Prema rečima psihologa BJ Fogg-a sa Stanford Univerziteta da bi se stvorila nova navika potrebno je obezbediti 3 elementa u isto vreme:

• Određeni nivo motivacije
• Sposobnost da se to što smo planirali uradi
• Okidač koji pokreće na akciju

Motivacija često ume da bude prepreka, jer kad pred sebe stavimo zadatak koji je težak pre ili posle nam je ponestane, pa odustanemo. Zbog toga je mudro krenuti od onoga što je najlakše i za šta nam i ne treba previše motivacije. Pošto posedujemo sposobnost da uradimo to što želimo, ostaje treća stavka, da krenemo u akciju. I na ovom mestu se mnogi spotiču i zbog toga BJ Fogg preporučuje da ukoliko želimo uvesti neku novu naviku, najbolji način da to uradimo je da je „prikačimo“ za već postojeću koja je ionako deo naše svakodnevne rutine. To može biti nakon što dođemo kući sa posla, nakon što operemo zube, nakon dnevne nabavke… Mogućnosti su beskrajne i svako za sebe može pronaći one dnevne rutine koje su pogodne da dobiju svoj nastavak u vidu nove navike koja će se na taj način daleko lakše „primiti“. I krenuti od onoga što je zaista lako i ne zahteva ni puno truda, ni mnogo motivacije. Ovaj psiholog ističe svoj primer i kako je sebi u zadatak dao da uradi dva skleka svaki put kada ode u toalet. Za godinu dana stigao je do 60, 70 sklekova na dan i to tako što mu se dva učinilo malo kad je već počeo da ih radi, pa bi uradio tri, pa pet, dok nije stigao do osam što mu je sada svakodnevna praksa. I uvek se trudi da uradi još bar jedan više. Deluje malo uvrnuto, ali je princip potpuno jasan. U toalet se mora ići, a dva skleka stvarno nije teško uraditi. Na kraju se dobije sasvim pristojna fizička aktivnost.

Najlakše za početak

Jedna od najvažijih stvari sa kojom u samom startu treba raščistiti sa sobom je da će biti potrebno vreme. Stare navike smo sticali godinama i ne možemo očekivati da će do promene doći preko noći. Kada krenemo sa nekom novom dijetom bićemo uspešni onoliko koliko smo svesno usmereni ka cilju i koliko ćemo uspešno koristiti snagu volje, a videli smo da ta metoda nije sasvim pouzdana. I šta se tada desi? Naš „automatski pilot“ preuzme komandu i nastavi da radi onako kako je isprogramiran ranije i sve se završi novim neuspehom i novim razočarenjem. Uostalom, bez obzira da li je u pitanju mršavljenje ili želja za zdravijom ishranom, u pitanju su promene koje treba napraviti trajno, ne privremeno. I zato im treba dati vreme. I krenuti od najlakših zadataka.

Za početak sastavite spisak svih stvari koje želite da promenite u svojoj ishrani (a ova tehnika bi se sasvim lepo mogla primeniti i na drugim poljima života). Kada je spisak završen, pogledajte koja stavka je na njemu najteža, koja najlakše i poređajte ih od najlakše ka najtežoj. Krenite od prve stavke na spisku i pridržavajte je se svakodnevno. Neka to bude nešto smešno malo, ali neka bude promena na bolje. I držite se toga čvrsto. Kad je tako mala stvar u pitanju, neće vam odvlačiti mnogo snage volje, a biće u paru sa nečim što već inače radite. I tako najmanje dva meseca. Do tog vremena već bi uveliko trebalo da to postane nešto što radite automatski. Onoga trenutka kada se osetite dovoljno spremnim, počnite sa drugom stavkom sa spiska, na isti način. U početku se može činiti da će proces trajati beskrajno dugo, ali kako vreme bude odmicalo, a vi videli kako to zapravo dobro funkcioniše pri čemu vam uopšte ne odvlači mnogo energije, dobićete dodatnu motivaciju da nastavite.

Svaka veština koju smo u životu stekli zahtevala je određeni broj ponavljanja i vreme. Slično je i sa navikama. Krenuti sa najmanjim promenama, ali savršeno dosledno, nosi višestruku korist. Neće biti naporno, imaćemo svest o tome da činimo nešto dobro za sebe, vremenom ćemo sticati sigurnost i bivati sve uspešniji u tome što radimo, a snaga volje ostajaće nam na raspolaganju za neke druge stvari koje ne možemo rešiti na ovaj način.

I još nešto, vrlo važno. Iz nekog razloga određene navike se sasvim lepo „prime“, dok neke druge brzo padnu u zaborav ako počnu da se preskaču. Zbog toga je doslednost izuzetno važna. Samo treba doneti odluku i krenuti. Od najmanjeg koraka, ali istrajno.