Kada kažem kako sam nutricionista-dijetetičar i konsultant u psihologiji ishrane, mnogi me upitaju šta je to i šta u stvari radim. Ok, svima je jasno da tu postoji neka veza, ali na koji se način u ovom slučaju povezuju psihologija i ishrana?
Kod nutricioniste
Krenimo redom, da slika bude jasnija. Postoji više razloga zbog kojih se obraćate nutricionisti – treba vam savet u vezi ishrane ili možda jelovnik koji će odgovarati vašim potrebama. Informišete se koja bi hrana odgovarala konkretno vašem zdravstvenom stanju, ili možda kakav način ishrane da koristite ukoliko želite da smršate. I još mnogo toga. Dobra vest je da se oblast ishrane najzad prepoznaje kao važna, pa sada imamo zvanične preporuke, profesionalce koji se bave ishranom, od lekara specijalista do nutricionista, zatim more raznih informacija na temu ishrane, zaista mnogo knjiga i sajtova koji govore o temi, mnoštvo dobro informisanih ljudi koji o ishrani dosta znaju, a tu su i brojni dijetetski sistemi sa svojom logikom i pravilima. Posao nutricioniste je da vas kroz ove lavirinte uspešno provede, kako biste vi za sebe pronašli najbolji način ishrane. I ako se ovde priča završava i ako dobijete sve što je potrebno i bez problema usvojite predložene promene pa postignete željeni cilj, super.
Nije uvek tako lako
Međutim, često se desi da rezultati na duže staze izostanu. Uprkos svim informacijama koje imate, savršenom jelovniku koji ste dobili i činjenici da se osećate sjajno dok se tako hranite, iz nekog razloga vi tog načina ishrane ne možete da se pridržavate duži period. Kao da sabotirate sami sebe. Kao da vam nešto ne da. Počinjete sa velikim entuzijazmom, da biste završili sa razočarenjem. I onda vas bude sramota da ponovo idete kod istog nutricioniste jer se niste pridržavali onog što ste se dogovorili. Pa tražite drugog. I tako u krug. Ovo se posebno odnosi na osobe koje žele da izgube kilograme. Dakle, jasno vam je da je ono što vas sprečava da dođete do mesta na kome želite da budete – vaše sopstveno ponašanje. I nemate pojma šta da radite, a da bude drugačije.
I tu u priču ulazi psihologija ishrane
Do sada se psihologija sa ishranom uglavnom povezivala u slučajevima poremećaja ishrane, kada je neophodno pomoć potražiti od psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra. Međutim, da li ste se ikada zapitali šta je sa svima ostalima?
Svaki čovek ima jedinstven odnos prema hrani zbog mnogostrukog značenja koje hrana ima u životu svakog od nas. Svesti je samo na nutrijente bilo bi kao da neko slikarsko delo procenjujete prema kvalitetu pigmenata koji ulaze u sastav boja na toj slici. Složićete se da jeste važno, jer bez njih slika ne bi postojala, ali ni izbliza dovoljno. Ako znamo da su kuvari najprodavanije knjige, da su najčitaniji blogovi sa receptima, a dobri profesionalni kuvari veoma cenjeni i odlično plaćeni, tada postaje jasnije koliko hrana na neke manje merljive načine snažno učestvuje u našim životima.
Zbog toga je ishrana ljudi veoma kompleksna oblast, jer povezuje sve te mnogobrojne aspekte hrane sa unutrašnjim svetom svakog pojedinca, a sama hrana ima onaj značaj koji joj je svako ponaosob usled raznih uticaja pripisao.
Pri tome je upravo unutrašnji svet čoveka mesto glavne akcije. Kakve su vaše misli, emocije, kakve su vaše nade i očekivanja? Da li ste zaista gladni kada posegnete za hranom, ili je u pitanju nešto drugo? Odakle potiču vaša verovanja da je neka hrana više, a neka manje dobra za vas? Da li je stvarno neophodno da imate xy broj kilograma da biste bili srećni? Ako jeste, ko vas je u to ubedio? Je li savršeno zdravlje tamo negde u budućnosti kada postignete savršen način ishrane? Savršen način ishrane, jel’ to postoji uopšte?
Kada zaronite u ovu vodu, shvatite da tu ima mnooooogo više od hrane.
Svako od nas se nalazi na jedinstvenom putovanju kroz ovaj život. I svako poseduje taj unutrašnji svet u kome postoje mesta koja traže pažnju, a koja uporno ne vidimo ili zanemarujemo. Jedan od načina na koji do tih mesta dolazimo jesu upravo izazovi sa ishranom. I to je suština onog što radim. Moj cilj jeste da pomognem ljudima da izazove koje imaju sa ishranom povežu sa svojim unutrašnjim svetom i da ih dožive kao priliku za lični rast i razvoj.
Konsultant u psihologiji ishrane i nutricionista – šta to konkretno znači?
Ovde želim da pojasnim neke termine i da preciznije opišem na koji način radim.
Trening za konsultanta u psihologiji ishrane sam završila na Institutu za psihologiju ishrane, nakon što sam postala nutricionista-dijetetičar. Ono što je karakteristično za ovaj trening jeste da ima pozitivan i ohrabrujući pristup ishrani. U radu se koriste strategije i veštine koje kombinuju klasične koučing tehnike, psihologiju orijentisanu na rezultate, nauku o ishrani uz pozitivan i saosećajan pristup svim izazovima sa hranom i zdravljem, vodeći računa o snažnoj vezi između uma i tela. Deo koji sam malo „pojačala“ jeste duhovna dimenzija cele priče. Dakle, ako pripadate grupi ljudi koji veruju da su sami kreatori svoje stvarnosti i ako ste tragalac na putu ličnog razvoja, a imate izazove sa ishranom, to je definitivno priča za vas. Ono što je predivno u ovom radu jeste što smo tokom konsultacija u jednom dinamičnom procesu u kome nema osuđivanja niti kritikovanja, jer svaka nedoslednost, nepridržavanje ima svoj razlog. Te razloge osvešćujemo, a kada se jednom osveste nastupi razumevanje i lakše je raditi na promeni ponašanja.
Dakle, u svom radu, kao nutricionista-dijetetičar usmeriću pažnju ka načinu ishrane i efikasnim intervencijama koje se mogu napraviti, a kao konsultant u psihologiji ishrane ispratiću do koje mere lična priča, emocije i uverenja doprinose samom izazovu sa hranom. I jedno i drugo zajedno stvaraju odličan temelj za uspešan rad kada su u pitanju razni izazovi sa ishranom.