Nisam se neko vreme bavila blogom, pa se izvinjavam na okasnelom odgovoru. Slažem se da se uvek mogu naći kontraargumenti kada su u pitanju dokazi nauke. Međutim, kako se zalažem za toleranciju kada su u pitanju različiti pravci u ishrani, mislim da ovaj tekst odlično ilustruje šta sve mogu biti razlozi zbog kojih će nekom prijati jedan, nekom drugačiji način ishrane. I to je nešto što svako treba da odluči za sebe, uz razumevanje za drugačije opcije.

Što se samoniklog jestivog i lekovitog bilja tiče, izuzetno su dragoceni i treba ih maksimalno koristiti, ko je u prilici. Nema tog suplementa koji će biti bolji od onog što samo nikne u prirodi. Najvrednije je ono bilje koje raste divlje, na zemljištima koja su najpodesnija za rast i razvoj ovih biljaka. Poznati francuski travar Maurice Messegue pisao je kako je mnogo više uspeha u lečenju imao sa samoniklim biljem, nego kada je to isto bilje počeo sam da gaji. Ali i to je još uvek neuporedivo bolje od onog što se proizvede industrijski.