Ishrana i zdravlje u 2025.
Da li nam se hleb vraća? Ketogena ishrana pod znakom pitanja? Zanimljive informacije su na pomolu, a koliko su tačne, vreme će pokazati. Uvek je tako – test vremena je neumoljiv.
Izdvojila sam šest tema za koje verujem da će biti aktuelne tokom ove godine. Ishrana i zdravlje postali su poput odeće – podložni trendovima i određeni influenserima. Prednost savremene tehnologije leži u mogućnosti da na društvenim mrežama pratimo naučnike, lekare i stručnjake iz oblasti zdravlja, čija mišljenja često oblikuju stavove ljudi. Ipak, važno je zapamtiti da smo svi različiti i da nijedan savet ne treba prihvatiti kao apsolutnu istinu. Čak i naučno potvrđene informacije neće biti primenljive na svakoga. Zato je ključno kritički razmotriti svaku informaciju i proceniti da li odgovara baš vama.
1. Hleb više nije zao
Dogodilo se nekako da je hleb od osnovne životne namirnice postao neprijatelj broj jedan. Ali, sada će da lakne svim ljubiteljima hleba, jer se narativ menja. Naravno, ne misli se na bilo koji hleb, posebno ne onaj sa „produženom svežinom“ koji danima stoji na polici supermarketa, već prirodno fermentisani hleb od celog zrna žita. Iako nije nikakva novost, sve glasnije se priča o tome kako ovaj hleb može postati deo zdrave i balansirane ishrane, čak i u low-carb zajednici.
Proces prirodne fermentacije omogućava razlaganje pojedinih komponenti u testu i stvaranje postbiotika – metabolita koji imaju povoljan uticaj na razne aspekte zdravlja. Prednosti prirodno fermentisanog hleba od celog zrna žita su mnogobrojne: drastično snižen nivo glutena, manji sadržaj fitata (što znači bolja apsorpcija minerala), lakša probava, niži glikemijski indeks i visok sadržaj vlakana. Naravno, uvek postoje ograničenja i ne znači da je ovaj hleb podjednako dobar za sve, a treba voditi računa i o količini.
2. Vredi li istrajavati na keto ishrani
Nakon godina popularnosti keto i low-carb ishrane, polako se vraćamo staroj tvrdnji: glukoza je preferirano gorivo za organizam. Tokom prethodne dve godine pretraga o keto ishrani na Google-u drastično je opala, što može biti posledica:
- Činjenice da kod nekih osoba LDL na keto ishrani biva izuzetno povišen, pa ljudi neće da rizikuju s obzirom da se u medicinskoj zajednici povišen LDL smatra jednim od glavnih faktora rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Ako vas interesuje da malo dublje uđete u temu, pogledajte zanimljiv video koji objašnjava kako je povišen LDL holesterol zapravo mnogo više povezan sa indeksom telesne mase (BMI) nego sa unosom zasićenih masti. Zaključuje se da nivo LDL-a varira u zavisnosti od telesne mase: kod gojaznih osoba koje se pridržavaju ishrane sa malo ugljenih hidrata (low carb), LDL holesterol ostaje na istom nivou ili čak opada. Međutim, kod osoba sa normalnim BMI, nivo LDL-a može značajno porasti. Zanimljivo je da, kod onih koji mršavljenjem dostignu normalan BMI, takođe dolazi do porasta LDL-a.
- Sam način ishrane je veoma restriktivan pa je teško održiv na duge staze.
- Popularnosti lekova poput Ozempica, koji nude jednostavniju opciju (i mnogo skuplju) za mršavljenje od rigorozne ishrane, jer je mnogo onih koji su se opredelili za keto ishranu da bi izgubili kilograme. Ozempic je, međutim, tema za sebe – reklo bi se da mnogo daje, ali koliko uzima tek ćemo da saznamo.
Na kraju uvek dođemo do toga da je sve u meri i balansu. Važno je održavati metaboličku fleksibilnost kako bismo mogli podjednako efikasno dobijati energiju i iz masti i iz glukoze, ali ne treba gubiti iz vida da kratkotrajni boravak u ketozi još kako ima korisne efekte, što nas vodi do sledeće teme.
3. FMD (Fasting Mimicking Diet) – gladovanje uz hranu
Profesor Valter Longo, direktor Instituta za dugovečnost Univerziteta Južne Kalifornije, sa svojim timom osmislio je FMD (fasting mimicking diet), gladovanje uz hranu. Zvuči neverovatno, ali je istinito. Cilj je da se aktivira autofagija i steknu svi benefiti gladovanja, a da organizam ipak dobije kvalitetne nutrijente. Na taj način izbegnute su opasnosti klasičnog gladovanja poput hipoglikemije i značajnog pada krvnog pritiska. Da bi se ovaj efekat postigao neophodno je da se kalorije drastično smanje, u proseku je to 800 kcal dnevno, tokom pet dana – jer do značajne autofagije dolazi tek nakon dva do tri dana – sa specifičnim odnosom makronutrijenata kako bi se zaobišli mehanizmi koji registruju da je hrana uneta u telo.
Na tržištu Amerike i Evrope može se naći Prolon, originalni proizvod koji se koristi umesto hrane tih pet dana i koji postaje sve popularniji s obzirom da targetira duži i zdraviji život, lakše mršavljenje, obnavljanje tkiva i ćelija čime ima pozitivan uticaj na celokupno zdravlje. Verovatno se ovo može napraviti i sa hranom, ali je pitanje da li su rezultati isti kao sa preparatom, s obzirom da su oni podešavali i makro i mikronutrijente, a posebno aminokiseline na način da zaobiđu mehanizme koji registruju da se u telu nalazi hrana.
4. Hladne kupke – sve popularnije
Hladne kupke su već neko vreme hit. Utiču povoljno na imuni sistem, ubrzavaju cirkulaciju, smanjuju upale i popravljaju raspoloženje. Ipak, oprez za osobe sa kardiovaskularnim problemima. Kod intenzivnog treninga, hladne kupke treba vremenski odvojiti jer iako smanjuju upalu i ubrzavaju oporavak, mogu usporiti izgradnju mišića.
5. Alkohol je no-no
Dokazi da ne postoji bezbedna doza alkohola sve su jači. U Americi niču barovi bez alkohola, sa kreativnim moktelima. Ovaj trend se tek zahuktava – videćemo kako će proći na Balkanu.
6. Dopaminski detoks
Život bez ekrana, makar i privremeno dobija novo značenje. Kafei koji nemaju Wi-Fi, druženje oči u oči bez telefona, šah, knjige, boravak u prirodi, planinarenje – sve su to aktivnosti koje vraćaju ravnotežu u život. Vikendi bez tehnologije i ograničenje pristupa internetu postali su trend koji nas podseća koliko offline život može biti interesantan.
Zanimljivo je koliko su promene u shvatanju i pristupu zdravlju i ishrani dinamične. Više nego ikada neophodno je ostati otvorenog uma, kako bi svako za sebe, u skladu sa svojim zdravljem, fiziologijom i psihologijom pronašao lični model koji će biti najdelotvorniji. Ako bismo tražili jednu jedinu istinu, onda bi to bilo da ne postoji jedna istina za sve. A kako bismo pronašli svoju, neophodno je da budemo radoznali, da oslušnemo svoje telo i vidimo šta od svega ovoga važi za nas.
