Otrovi oko nas često završe kao otrovi u nama. Mnogo toga ne možemo promeniti, ali pozabavimo se onim što možemo da uradimo.
Postoje različiti podaci o tome koliko je hemikalija u poslednjem veku uvedeno u naš svakodnevni život, a cifra dolazi i do blizu 100.000 i mnoge od njih nisu bile testirane po pitanju bezbednosti. Ljudsko telo je osposobljeno da se sa toksinima izbori, ali samo do određene mere. Kada se kapaciteti koji omogućavaju razgradnju i eliminaciju toksina iz organizma prevaziđu, tada oni počnu da se talože u masnom tkivu, a zatim u organima i kostima. I ne samo da su tu, već utiču na razne funkcije u organizmu. Mogu biti odgovorni za smanjenu funkciju štitaste žlezde, a takođe utiču i na dejstvo estrogena, testosterona, kortizola, insulina, leptina i hormona rasta. Toksini oštećuju mitohondije, a samim tim utiču i na njihovu sposobnost sagorevanja kalorija. Nove pretpostavke govore da rastući problem sa karcinomom daleko manje ima veze sa genima koje smo nasledili, a mnogo više sa oštećenjem mitohondrija i načinom na koji će iskoristiti „gorivo“ koje dobiju, stoga nam je njihova pravilna funkcija itekako važna.
Važna nam je i jetra kada pričamo o detoksikaciji. Previše šećera u ishrani (tačnije njegovog fruktoznog dela) dovodi se u vezu sa pojavom masne jetre. Kako je jetra elementarno važna kada je detoksikacija organizma u pitanju, problem sa taloženjem masti će svakako imati uticaj na obavljanje mnogobrojnih funkcija koje ovaj organ vrši. Posledica je produkcija inflamatornih molekula i slobodnih radikala koji zatim prave nove nevolje. Ovim se sposobnost jetre da nam pomogne da se oslobodimo toksičnog otpada još više smanjuje.
Detoks hranom
Videli smo da toksini remete rad hormona, povećavaju inflamaciju i oksidativni stres, utiču na regulaciju telesne mase i sve to skupa može da deluje prilično depresivno. Sada dolazimo do pitanja može li se nešto učiniti.
Danas postoji nebrojeno mnogo sredstava i metoda za detoksikaciju. Neću ulaziti u njihovu analizu, ali bih preporučila oprez kod drastičnih detoks metoda. Njih bi trebalo raditi pod nadzorom stručnih lica, jer teško možemo pretpostaviti koliko je nakupljenih otrova zarobljeno u našem telu, a kad jednom počnu da se oslobađaju i kada zakolaju krvotokom, može biti prilično nezgodno. Slično se dešava i kod naglog mršavljenja, pa je uvek bolje mršaviti lagano. Najbezbednija opcija jeste ishrana koja obiluje voćem i povrćem bogatim fitonutrijentima, važnim za čišćenje organizma od nakupljenih otrova. Evo nekih:
FLAVONOIDI: nalaze se u raznim namirnicama uključujući peršun, crni luk, listove korijandera, jabuke, pomorandže i borovnice. Njihova sposobnost detoksikacije se ogleda u tome da vezuju za sebe teške metale koji se nalaze u telu i olakšavaju njihovo uklanjanje putem urina. Takođe smanjuju inflamaciju nastalu usled toksičnog opterećenja. Kako biste povećali unos flavonoida, jedite voće i povrće presno ili lagano kuvano što češće. Preterano kuvanje ili obrada hrane koja sadrži flavonoide smanjuje njihovu bioiskoristivost. Budite sigurni da vaše povrće tokom pripreme ne izgubi svoju bogatu boju.
EPIGALOKATEHIN-3-GALAT (EGCG): Koliko je dugačko ime ovog fitonutrijenta, toliko je duga i lista njegovih korisnih efekata koje ima u organizmu. EGCG aktivira stvaranje enzima koji su odgovorni za uklanjanje upornih organskih zagađivača iz tela (POPs) i pomaže da se putem prirodnih sistema kojima telo raspolaže efikasno uklone. Snažan je antioksidans sa antiinflamatornim dejstvom. Najbogatiji izvor EGCG jeste zeleni čaj, a njegova koncentracija varira u zavisnosti od samog brenda čaja. Da bi se od zelenog čaja dobilo najviše kada je u pitanju EGCG potrebno je da odstoji preliven vrelom vodom najmanje 5 minuta.
KVERCETIN: ima ga u citrusnom voću, jabukama, crnom luku, peršunu, orašastim plodovima, čaju, borovnicama i kupinama. Kao i ostali fitonutrijenti sa ove liste kvercetin ima snažno antiinflamatorno dejstvo i vezuje za sebe teške metale čime olakšava njihovo uklanjanje iz organizma. Kao i EGCG, podstiče stvaranje enzima koji ukalnjaju POPs. Kvercetin je uglavnom skoncentrisan u ljusci ili kori voća i povrća, pa se preporučuje upotreba neogulljenih namirnica, dakle kod crnog luka ukloniti samo jedan sloj omotača, jabuke koristiti neoguljene, a jelima bi bilo dobro dodati malo rendane limunove kore. Naravno, kako se i hemikalije kojima se prskaju voće i povrće takođe skupljaju u kori, bezbedna varijanta podrazumeva korišćenje neprskanog voća i povrća.
KURKUMIN je aktivna komponenta kurkume, jednog od najmoćnijih začina. Pripisuje joj se preko 50 lekovitih svojstava. Ako posmatramo detoksikacijske osobine, kurkumin ima svojstvo da vezuje teške metale iz organizma, smanjuje inflamaciju usled toksičnog opterećenja i podstiče stvaranje enzima odgovornih za POPs detoksikaciju. Smatra se da ima svojstva koja štite od malignih bolesti. Kurkuma može da se uključi u ishranu na nebrojeno mnogo načina. Najefikasnija je kada se kuva minimalno 7 minuta, a bioiskoristivost se mnogostruko povećava uz prisustvo crbog bibera i kvalitetne masnoće (preporučuje se kokosovo ulje).
SUMPORNE KOMPONENTE: crni luk, beli luk, brokoli, kupus, karfiol, kelj, repa, samo su neke od namirnica koje sadrže sumporne komponente koje smanjuju inflamaciju, vezuju i olakšavaju izbacivanje teških metala, podstiču produkciju POPs detoksifikujućih enzima. Kao i kurkumin, štiti telo od kancerogenih agensa, a takođe štite jetru i reproduktivni sistem. Beli luk je jedan od najbogatijih izvora sumpornih komponenti koje se oslobađaju seckanjem i gnječenjem ove namirnice. Preporučuje se da beli luk nakon seckanja (ili gnječenja), a pre kuvanja odstoji desetak minuta kako bi se sačuvala dragocena svojstva.
Uključivanje ovih fitonutrijenata u svakodnevni jelovnik je odličan način kojim se podstiče prirodna sposobnost organizma da se lagano čisti od toksičnog otpada. Upravo zbog toga neki ljude dožive dramatičnu pozitivnu promenu pri prelasku na presnu hranu.
Još malo čišćenja
Postoji još mnogo toga što ne zahteva veliki trud, a što bi smanjilo izloženost toksinima. Izaberite staklo umesto plastike kad god je to moguće. Nastojte da u plastici ne čuvate toplu i masnu hranu, a plastične posude koje koristite menjajte bar jednom godišnje. Ako ste u prilici, pijte kvalitetnu vodu. Izbegavajte aluminijumsko i teflonsko posuđe. Kad god je moguće, nabavite hranu koja nije hemijski tretirana. Internet je prepun recepata za dezodoranse i kozmetiku koju možete napraviti sami. Ako imate vremena, obradujte svoju kožu prirodnim sredstvima. Ako ste u dilemi koje sredstvo za čišćenje u domaćinstvu da izaberete, izaberite onu prirodniju varijantu, iako može da deluje neuglednije. Čistite klima uređaje redovno. Često provetravajte prostorije u kojima boravite. Pokušajte da smanjite izloženost elektromagnenom zračenju. Oslobodite se emocija koje vas truju. Dajte prostora onome što vas čini srećnima. Krećite se. Dobro se preznojite. Vežbajte jogu. Smejte se. Volite se. Neka vašim telom prostruje srećni molekuli. Tada svi ostali imaju manje šanse da zavladaju. Okruženje teško možemo da promenimo, ali zato možemo da menjamo svoj odnos prema njemu.