Ko je u pravu?
Mnoštvo dostupnih informacija je istovremeno i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, jer umesto da provodimo sate i sate u biblioteci prevrćući mnoštvo knjiga u potrazi za odgovorima, sada ih udobno zavaljeni u svoju stolicu nalazimo na internetu. Prokletstvo, jer nismo uvek kadri da razlučimo koje su informacije tačne, a koje nas mogu odvući na krivi put. Mnoge od tih informacija su u potpunoj suprotnosti jedna sa drugom, ostavljajući nas potpuno zbunjene u potrazi za odgovorima. Ovo se odnosi i na ishranu, jer jedno nam pričaju lekari i nutricionisti, drugo nam pričaju ljudi svojim ličnim iskustvima, a ono što najviše zbunjuje jeste i da su ta iskustva međusobno toliko različita. Vidimo oduševljene pobornike presne ishrane koji gorljivo tvrde da je jedina prava hrana – živa hrana. Vidimo vegane koji godinama nisu okusili ništa životinjskog porekla i deluju savršeno zdravo i radosno. Onda vidimo one koji su godinama bili vegani, pa živnuli tek kad su počeli da jedu meso. A sve je brojnija grupa onih sa visokim učešćem masti u ishrani i smanjenim ugljenim hidratima kako uspešno rešavaju svoje visoke holesterole i dijabetese tipa 2, uopšte se ne plašeći ozloglašenih zasićenih masti, pri čemu im vitka figura dođe kao propratna pojava. Ko je od njih u pravu?
Verovatno svi, što je dobro. Ali nije dobro što mnogi među njima pokušavaju da uvere ostatak sveta da je samo njihov način jedini pravi. Nekada su rasprave između pobornika različitih vrsta ishrane toliko žestoke, da podsećaju na prave male religiozne ratove s obzirom na vrstu žara koji se unese u njih. To znam dobro, jer sam nekada davno i sama u njima učestvovala, sa istim tim žarom. Sada ih se klonim, jer su besmislene.
Razlog zašto su svi u pravu je vrlo jednostavan: toliko smo međusobno različiti da je razumljivo zašto neko ne može dan bez mesa, a neko ga zaobilazi u širokom luku. Iako se kod svih nas odigravaju i katabolički i anabolički procesi, kako će svaki od njih teći kod svakog ponaosob, nije lako predvideti. Ne posedujemo svi iste enzimske kapacitete, niti imamo na raspolaganju jednaku količinu vitamina, minerala i svih ostalih važnih učesnika u metabolizmu bez kojih su mnogobrojni biohemijski procesi u organizmu nezamislivi, a sve ovo je samo jedan deo priče. I naravno, postoji razlika između svakog od nas ako uzmemo u obzir pol, godine, zdravstveno stanje, fizičku aktivnost, izloženost stresu, geografsko područje na kom se živi… Čak i kod jednog čoveka tokom života mogu postojati različite faze u kojima mu prija različit način ishrane. Problem nastaje onda kada ne prepoznamo šta je to što nam zaista prija i kada konstantno unosimo hranu koju naš organizam nije u stanju adekvatno da iskoristi.
Ljudi koji su razvili svest o tome da je ishrana važan segment na putu do dobrog zdravlja često mogu da prave nagle zaokrete u načinu na koji se hrane i da zbog toga deluju nedosledno. Međutim, oni su u aktivnoj potrazi za onim što im najviše odgovara i najverovatnije će tokom potrage do odgovora doći. Najveća opasnost leži u slepom prepuštanju mišljenjima drugih, koliko god stručni bili, zanemarujući lično i svesno učešće u tom procesu.
