Sve nam je jasnije da lepe, pozitivne emocije imaju blagotvoran uticaj na zdravlje. Pa ipak, to uvek nekako ostane u sferi pretpostavke, kao nešto što je „možda“ i  teško da se suviše ozbiljno shvata. A značaj je upravo suštinski.

Jedan od najboljih primera za to jeste Norman Cousins, američki novinar i autor brojnih knjiga. Kada se 1964. godine vratio sa vrlo stresnog putovanja iz Rusije, razboleo se, pri čemu je ustanovljeno da boluje od teškog oblika artritisa. Prognoza je bila da će živeti još možda 6 meseci, uz snažne bolove karakteristične za ovo oboljenje. Na pitanje kakve su mu šanse za potpuni oporavak, doktor mu je odgovorio da su šanse 1:500, ali da on lično nije bio svedok da se neko zaista potpuno opravio.

„Sve ovo nateralo me je na ozbiljno razmišljanje“ kaže Cousins u svojoj knjizi „Anatomija bolesti“. „Sve do tada bio sam manje-više prepušten lekarima koji su brinuli o mom zdravlju. Ali sada sam osetio snažnu potrebu da sam nešto uradim. Bilo mi je jasno da ako hoću da budem taj jedan od pet stotina, onda bolje da učinim nešto više od toga da budem tek pasivni posmatrač“ zaključuje Cousins i ono što preduzima potpuno je neuobičajeno. Zaključio je: ako je stres prouzrokovao bolest, onda suprotne emocije mogu da pomognu u oporavku.

Smeh kao lek

Snabdeo sa filmovima braće Marks i raznim komedijama i sitkomima koji su izazivali salve smeha, odbijajući bilo kakvu drugu terapiju osim mega doza vitamina C i smeha. Uskoro je napustio bolnicu navodeći lekarima da bolnica ima svojih dobrih strana, ali da to nije mesto gde bi bolestan čovek trebao da boravi i prijavio se u hotel gde je nastavio da se leči na svoj način. Neprestano je bio okružen članovima svoje porodice i prijateljima. Podršku mu je pružio njegov lekar, ali ne zbog toga što je verovao da će mu terapija smehom i vitaminom C pomoći, već iz čisto prijateljskih pobuda. Pritom je sam bio izložen podsmehu svojih kolega koji su sve to posmatrali kao potpunu besmislicu.

Dovoljno je reći da se nakon 6 meseci Norman Cousins vratio na posao, a živeo je još 16 godina nakon toga. Ono što je zabeležio kao lično iskustvo jeste da u noćima kada od bolova nije mogao da zaspi, 10 minuta smeha, onog grohotom, iz stomaka, omogućavalo mu je 2 sata mirnog sna bez bola čak i onda kada ništa drugo nije pomagalo.

Iako nije bio lekar, usko je sarađivao sa lekarima pomno istražujući vezu između emocija i zdravlja. U intervjuu koji je dao 1983. godine jednoj kalifornijskoj radio stanici, Cousins kaže:

„Razmotrimo za trenutak javnu edukaciju po pitanju zdravlja. Bojim se da nas je ta edukacija načinila sklonim panici i bojim se da su Amerikanci na rubu hipohondrije. Zato jer ne znaju kako da se nose sa bolom. Uče nas da paničimo. I kod najmanjeg bola mi pomislimo kako imamo neku strašnu bolest. Naglašava se da se kod doktora ide na prvi znak bola,  a sa televizije se šalju poruke da uzmete Anacin, Aspirin, Tylenol, Bufferin, tablete za spavanje ili šta god. Ispada da smo subverzivni ili nedovoljno Amerikanci ako ne uzimamo sve te tablete.

Mi zapravo ne prepoznajemo bol kao deo lepote prirode. Hoću reći – priroda ima svoj način da ti skrene pažnju. I nekad će te dobro zviznuti u glavu da bi ti skrenula pažnju! A ono što pokušava da ti kaže jeste da možda mnogo piješ, ili mnogo pušiš, ili mnogo jedeš, ili jedeš pogrešne stvari, ili je možda previše stresa u tvom životu, ili te je možda obuzela melanholija pa zbog toga imaš bolove. I ako ne napraviš vezu između onoga što radiš, jedeš ili misliš i ovih bolova, i samo uzmeš tablete, previđaš činjenice dok ne dođe vreme da izbije erupcija!“

Dalje u intervjuu Cousins kaže: „Postoji direktna veza, kao što rekoh, između onoga o čemu mislimo, onoga što jedemo i onoga što radimo i toga koliko smo zdravi. I sve ovo ima uticaja na naš sistem verovanja,  a naš sistem verovanja ima uticaja na proces izlečenja“.

Norman Cousins je svakako svojim životom potvrdio to u šta veruje, a njegov „recept za zdravlje“ je sledeći:

• Shvatite da svako ljudsko biće ima u sebi  kapacitete za oporavak
• Shvatite da je kvalitet vašeg života najvažniji
• Preuzmite odgovornost za kvalitet vašeg života
• Negujte regenerativne snage u vama
• Iskoristite smeh da stvorite raspoloženje u kome će i druge pozitivne emocije biti pokrenute, da rade za vas i za one oko vas
• Razvijte samopuzdanje i sposobnost da osetite ljubav, nadu i veru i snažnu volju za životom.

Ova priča je primer iz života kako naša uverenja i misli utiču na zdravlje. Naravno, to nije poziv da se ignoriše savremena medicina, ali svakako jeste topao i srdačan poziv da se preskoče aktuelne vesti sa svežim, najnovijim crnim prognozama. Smejte se! Smejte se onim smehom koji oživljava svaki delić tela i od koga zaboli stomak. Kada ste se poslednji put tako slatko smejali? Ako ne nalazite razloga za takav smeh, pogledajte dobru komediju ili nešto za šta znate da će moći da vas nasmeje. A ako baš nemate ideju šta je to što bi moglo da vas nasmeje, poslušajte kako se smeje Dawson Church.  Pa se smejte zajedno sa njim!

Prema knjizi Normana Cousinsa “Anatomija bolesti” snimljen je istoimeni film.