Glad.

Osećate li kako ova reč, tako usamljena, izdvojena, pomalo zastrašujuće zvuči?

To nije čudno, jer negde duboko u našim genima neprikosnovena je potreba za preživljavanjem, a kada se pojavi osećaj gladi to znači da je preživljavanje ugroženo. I osećaj uopšte nije prijatan. Zbog toga imamo poriv da glad eliminišemo.

Ovako je bilo onda kada je hrana bila teško dostupna, glad trajala dugo, a čovek nije znao kada će imati priliku da pojede svoj sledeći obrok.

Danas smo u potpuno drugačijoj situaciji. Hrana nam je na raspolaganju u svakom trenutku, glad nije dugotrajna, pa opet, pomisao na periode bez hrane nam deluje pomalo strašno. Sa tim osećajem se često susreću osobe koje su konstantno na raznim dijetama i ovaj tekst se odnosi pre svega na njih, ali i na bilo koju osobu kod koje reč glad izaziva izraženu odbojnost.

Da li postoji opravdan razlog za to?

Da li je glad koju osećamo uvek znak da smo zaista gladni?

Da li se glad odnosi samo na hranu?

Kada pronađemo odgovore, tada će glad delovati manje zastrašujuće.

I zato, hajde da je upoznamo iz jedne drugačije perspektive.

 

Glad kao prirodni signal organizma

Sa stanovišta nutricionizma,  glad se definiše kao neprijatan osećaj praznine i kratkotrajno ponavljane neugodne senzacije u želucu izazvane ritmičnim, toničnim kontrakcijama želuca, a praćene snažnom potrebom za hranom. Kada i kako će se manifestovati dobrim delom zavisi od hormonske aktivnosti. Glad ima svoju prirodnu, biološku funkciju – opominje nas da je potrebno da unesemo hranu od koje nam zavisi dalji život. Zamislite da osećaj gladi ne postoji –  predali bismo se dnevnim aktivnostima potpuno zanemarujući potrebu za hranom, jer nema gladi da nas na to opomene, a to tako ne bi dobro završilo.

I pod normalnim okolnostima, sve je vrlo jednostavno. Gladni ste. Jedete. Niste više gladni. Happy end.

Međutim, malo je komplikovanije nego što izgleda.

Postoje situacije u kojima znate da uopšte nema logike da ste gladni, jer ste nedavno pojeli pristojnu porciju hrane, ali biste ipak nešto da gricnete.

Tu su i situacije u kojima uopšte niste gladni, a posežete za hranom potpuno nesvesno, jer vam je, na primer, dosadno.

A onda, ima i onih momenata u kojima vam se jede tačno određena hrana u roku od odmah. Imate vrlo snažan poriv.

I još mnogo drugih varijanti koje počinju kao neka vrsta gladi, a završe se unosom hrane.

 

Predvidiva i nepredvidiva

Ova mi je tema postala zanimljiva dok sam proučavala gladovanje. Tada sam uočila da je osećaj gladi različit od situacije do situacije i da je intenzitet samog osećaja drugačiji u različitim prilikama. Na primer, ako je ishrana bogata prerađenim ugljenim hidratima, tada će osećaj gladi biti snažniji, češći i teže mu je odoleti. Sa druge strane, u ishrani koja je bogatija proteinima, mastima i uz dovoljno vlakana sama senzacija gladi je drugačija. Osećaj gladi je blaži, slabijeg je intenziteta i lakše se podnosi. Zbog toga je povremeno gladovanje kompatibilno sa LCHF ishranom, jer se periodi bez hrane lakše podnose. Vrlo je zanimljivo kako se glad manifestuje tokom gladovanja – dolazi u talasima, a zatim prođe. I to je stvarno tako, probala sam. A sigurno ste to i sami iskusili – da ste u nekoj situaciji osetili glad, ali ste bili u obavezama, pa niste stigli da jedete. Kada je gužva prošla, samo ste shvatili da niste više gladni.

Još mi je fascinantnije bilo to što su mnogi ljudi koji praktikuju gladovanje prijavili da nakon 3,4 dana glad potpuno prestaje. E to nisam probala, jer je moja radoznalost išla najdalje do nekih 60 sati bez hrane. Najvažnije što sam iz ovog eksperimenta naučila jeste da glad nije neprijatelj i da je treba posmatrati sa radoznalošću. E onda neke stvari počinju da se menjaju. Iako ovo o čemu sada pišem nije post o gladovanju, već o gladi koja se javlja onda kad joj vreme nije, ove informacije mogu da budu zanimljive.

Zbog toga je glad dobro sagledati iz više uglova i upoznati je. A kada krenemo da upoznajemo svoju glad, njene različite oblike i vrste, tada ćemo znati kako se u svakoj od tih situacija ponašati.

Zahteva trud, ali je truda vredno.

 

Uslovljena potreba za hranom

Mnogi stručnjaci tvrde da su redovni obroci neophodna komponenta zdrave ishrane.  Ako je sve u redu, ako to nekom godi, već je o tome bilo reči, onda ok. Ništa tu ne treba menjati. Ali ako nešto ne štima, onda treba razmisliti, posebno ako se unose veće količine hrane nego što je potrebno. Recimo da ste navikli da jedete svakog dana u tačno određeno vreme. Doručak u 8h, ručak u 13h i večera u 19h, sa eventualnim užinama između. I tako jedete svakog dana. Onda se dogodi da ste prethodnog dana pojeli obimnu večeru. Dobro društvo, dobra klopa, prijalo je. Međutim, sutra ujutru u 8h vi ste ipak gladni. U stvari, i niste baš ni gladni, ali ste prosto navikli u to vreme da jedete i vi jedete, iako još uvek pošteno niste svarili hranu od prethodne večeri. I to se stalno ponavlja. Bez obzira da li ste gladni ili ne, vi nastavljate da jedete u tačno određeno vreme, jer se tada javlja potreba za hranom koja je – naučena, a ne stvarna.

Ili ste možda navikli da gledate filmove uz kokice. Nekako, nije vam film isti bez kokica, osećate da nešto nedostaje. Pa onog momenta kada planirate da odgledate neki film, u umu odmah iskaču i kokice i razmišljate da ih kupite ili napravite. Mnogo je ovakvih stimulusa koji idu u paru sa hranom, pa svaki put kada se neki od njih pojavi, eto i neplanirane gladi.

Emocionalna glad

Ova vrsta gladi može lako da vas prevari, pa da pomislite kako vam je potrebna hrana, a da ne bude tako.

Kada ste zaista gladni, tada će vam bilo koja hrana dobro doći da utolite glad. Kod emocionalne gladi, glad se javlja naglo i obično je u pitanju tačno određena vrsta hrane za kojom se žudi. U ovom slučaju često se javlja krivica nakon jela, a ove negativne emocije mogu voditi još većem unosu hrane. I ovde možemo imati jednu vrstu uslovljenog ponašanja, jer emotivno jedenje nastupa i onda kada je konkretna vrsta hrane povezana sa određenom emocijom, pa ta emocija postaje okidač za unos hrane. Osim toga, hrana može poslužiti i da odvuče pažnju od nemogućnosti da se nosite sa nekim emotivnim konfliktom ili anksioznošću.

Emotivno jedenje može da se nauči u detinjstvu. Ako se detetu daju slatkiši kao nagrada za dobro ponašanje, ili sladoled onda kada je tužno, tada dete počinje da povezuje ovu hranu sa tačno određenim emocijama, pa ovu šemu ponašanja prenosi i u odraslo doba.

 

Kako upoznati glad?

Zanimljivo je da ljudi nemogućnost da se odupru porivu za hranom pripisuju nedostatku snage volje. Često snaga volje sa tim ima malo ili nikakve veze i o tome možete čitati ovde.

Ako posumnjate da je vaša glad uzrokovana nečim drugim nego prirodnom, fiziološkom gladi, prvi korak ka otkrivanju uzroka jeste posmatranje. Posmatrajte sebe onako sa strane, kao da se radi o drugoj osobi. Posmatrajte i svoju glad kao senzaciju koju osećate, bez preteranog razmišljanja, brige ili osuđivanja. Kada posežete za hranom? Da li postoje okidači?  U kom delu tela osećate glad: u ustima? Stomaku? U glavi?  Da li ste ikada uopšte gladni ili stalnim grickanjem ne dopuštate da do gladi dođe? Kako glad izgleda i kako se osećate dok ste gladni? Da li je neizdrživo? Koliko hrane pojedete kad ste malo gladni, a koliko je to kada ste jako gladni? Da li ste u stanju da malo sačekate ili morate odmah da posegnete za hranom? Kako se osećate sat vremena nakon jela? A dva sata posle obroka? Da li „volite“ osećaj gladi jer vam on govori da ćete tako lakše da smršate? Da li se toj gladi namerno i uporno izlažete u vidu iscrpljujućih dijeta?

Pratite signale koje vam vaše telo šalje. Kako odgovara na različite vrste i količine hrane. Kada se najbolje osećate? Kada se osećate loše? Zbog čega loš osećaj, zbog same hrane koju teško varite ili krivice?

I još par dubljih pitanja koja traže odgovor: čega ste zaista gladni? Ljubavi? Razumevanja? Dodira? Nežnosti? Iskrenog razgovora? Opuštanja? Pažnje? Malo slobodnog vremena?

Budite radoznali i iskreni. Kada sebe ovako svesno posmatrate doći ćete do mnoštva korisnih informacija koje će vam pomoći da donosite drugačije odluke kada ponovo osetite glad. Biće vam od pomoći i u izboru hrane koju jedete jer ćete lakše uočavati šta vam prija, a šta ne, od čega ste duže siti, od čega brzo ogladnite ili koja vam hrana predstavlja problem za varenje. Nekada će te odluke biti dobre, nekada manje dobre i to ne treba da vas obeshrabri, jer ste na odličnom putu da naučite kako da slušate najpouzdanijeg nutricionistu kojeg možete pitati za savet – vaše sopstveno telo.

Ako prepoznate da je u pitanju uslovljena glad i uočite okidače, promenite nešto. Ukoliko suviše često jedete, pa glad i ne osetite, preskočite neki obrok. Posmatrajte šta će se dogoditi. Dopustite prirodnoj gladi da se pojavi i naučite da je prepoznate i razlikujete od uslovljene gladi. Ako gledate film uz kokice ili neke druge grickalice, popijte umesto toga čaj. Malo će vam biti čudno u početku, ali ako je to čaj koji volite, i to se može pretvoriti u naviku koja će vam prijati. Budite kreativni i smislte „nejestive“ načine da spojite dva zadovoljstva. Nastojte da uvek jedete za stolom. Dakle: ne za kompjuterom, u automobilu, na kauču, u krevetu ili ispred frižidera.

Ako posumnjate u emocionalnu glad, budite pažljivi. Nemojte sebi prebacivati. Ponašajte se prema sebi onako kako biste se ponašali prema svom detetu ili najboljem prijatelju. Imajte razumevanja.  Kada se jednom osveste dešavanja ispod površine, kada se uoče šeme koje okidaju takvu vrstu ponašanja tada postaje jasno da je glavno mesto akcije negde unutar čoveka i da je glad ili suvišan unos hrane tek simptom koji šalje poruku da se u unutrašnjem svetu dešava nešto što zahteva promenu. I sa time se nije uvek lako suočiti, jer postoji strah od nepoznatog, od promene i onoga što promena donosi.  Nekada se okolnosti ne mogu promeniti. Međutim, uvek može da se promeni odnos prema tim okolnostima i to je mesto na kome svaki pojedinac može da vrati život u svoje ruke, da kormilo kojim upravlja najzad stavi pod kontrolu.

To je proces koji zahteva vreme, ali tokom tog procesa čovek sazreva i raste.

Kada na ovaj način dođete do važnih spoznaja, uštedećete godine nekih budućih bezuspešnih dijeta i uskraćivanja bez kraja. Naučićete da verujete sebi, svom telu i onome što vam poručuje – kada, koliko i koje hrane. Glad iz te perspektive više ne izgleda strašno, jer postaje glasnik koji ukazuje u kom pravcu treba krenuti da bi se stiglo do važnih odgovora. Kada se odgovori pronađu, zaceljuje se i odnos prema hrani koja prestaje da bude nagrada, kazna, ili uteha, već integralni deo života sa svrhom da nahrani, neguje i donese zadovoljstvo.