Više od hrane

Kako se znanje umnožava, a vidik širi, sve je jasnije da je klasični nutricionizam ostao da kaska za onim što je očigledna realnost: ne radi se samo o hrani. Bitke o tome koliko masti, proteina i ugljenih hidrata uz zamorno prebrojavanje kalorija su pomalo prevaziđene, jer i sa najzdravijom ishranom – pod pretpostavkom da se složimo šta je to, ne mora da znači da će naše telo dobiti maksimalnu količinu hranljivih materija. Iako ima dosta faktora koji utiču na to da li ćemo dobiti punu nutritivnu vrednost onog što jedemo, postoji deo bez kojeg slika nije potpuna, a to su naše misli, osećanja, stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva, nivo stresa, a pre svega naša lična priča. Činjenica je da naše telo odgovara na ovu vrstu uticaja svojim odnosom prema hrani. Stoga je spoj psihologije i ishrane jedan sasvim prirodni rezultat potrebe da se slika o tome šta je sve važno u velikoj slagalici ishrane upotpuni.

Istražujući ovu temu naišla sam na zanimljive ideje Instituta za psihologiju ishrane (Institute for the Psychology of Eating ). Ključni principi koji se ovde navode se prilično slažu sa onim kako sama vidim stvari, pa ih rado delim sa vama jer mislim da mogu biti korisni.

Svako od nas ima jedinstven odnos prema hrani i sopstvenom telu i ta jedinstvenost treba da bude poštovana i negovana. Upravo je zbog toga neophodno mnogo aktivnih strategija u nameri da se taj odnos dovede na željeni nivo. Koliko ljudi, toliko strategija.

Naš odnos prema hrani može da bude posmatran kao ulaz, vrata koja treba otvoriti i pogledati šta se nalazi sa druge strane. Treba hrabrosti da se zakorači na nepoznatu teritoriju i istraži sopstvena dubina i kompleksnost.

Naš odnos prema hrani je veliki učitelj. Jednom kada se vrata otvore, stupamo u učionicu i počinjemo da učimo o sebi. Hrana je tu da nas uči. Problem je u tome što mi na nju gledamo kao na neprijatelja, što se neprestano borimo, pravimo restrikcije, ograničavamo i radimo sve što možemo da ograničimo svoj apetit ili pobedimo prekomernu težinu. Ovakve strategije teško da uspevaju sve dok ne shvatimo da nas i hrana i naše telo uče i da se lekcije pojavljuju jedna za drugom. Mudro je da slušamo šta nam učitelj poručuje i da to poštujemo. Svaka nepoželjna navika u ishrani, izazov sa telesnom masom ili neki zdravstveni problem u vezi sa ishranom ima sopstvenu mudrost i poruku. Naš zadatak je da otkrijemo o čemu se radi. Prejedanje, na primer, može da predstavlja vapaj tela za hranljivim materijama koje organizmu nedostaju, te je zbog toga telo neprestano u pokušaju da kroz novu hranu dođe do toga što mu nedostaje. Za neke ljude prejedanje ima emotivnu pozadinu. U svakom slučaju, ono upućuje da u našem ličnom svetu postoji nešto što zahteva pažnju, nije neprijatelj kako se na prvi pogled čini. Prejedanje ja zapravo tajni jezik našeg tela koje nam govori na metaforičan i simboličan način da nešto nije u redu.

Problemi sa ishranom nisu tu da bi bili pobeđeni, iskorenjeni, eliminisani. Tu su da bi nam skrenuli pažnju, da ih slušamo šta imaju da nam kažu. Suviše često sebe osuđujemo, kažnjavamo ili krivimo. Put ispunjen mržnjom i samooptuživanjem ne vodi srećnom kraju. Treba se umiriti i slušati jer naše telo i navike koje smo stekli imaju mnogo toga da nam kažu. Ali mi smo ili previše zauzeti da bi slušali, ili jednostavno ne obraćamo pažnju. Slušanje je izgubljena umetnost. Na ovom svetu je previše buke, mnogo stimulacije, a premalo slušanja. Slušati treba pažljivo, radoznalo i bez osuđivanja.

Naš život ima višu svrhu. Ljudi koji su zaokupljeni problemima sa ishranom troše svoje dragoceno vreme neprestano razmišljajući o tome. To im konstantno oduzima energiju i čini da se osećaju loše. Probali smo sve vrste strategija: da promenimo način ishrane, da kontrolišemo ono što jedemo, da vežbamo, a sve to bez dugotrajnih rezultata. Na ovom svetu ima previše nezadovoljnih ljudi koji su neprestano na dijetama. Problem je u tome što fokus držimo suviše nisko. Skoncentrisali smo se na kalorije, količinu masti, gubljenje kilograma, a zaboravljamo da smo na ovaj svet došli sa mnogo većom misijom, da smo mnogo više od toga. Naravno da je važno kako se hranimo, ali bitna je i ona naša viša svrha zbog koje smo tu. Ona nas podržava, podstiče, omogućava da ispoljimo svoje potencijale, da izrazimo svu kreativnost koju imamo i da budemo ono što zaista jesmo. A kada mi postanemo najbolja verzija sebe i naše telo će imati istu tu mogućnost. Stoga je podjednako važno da negujemo i lični razvoj uz svest o važnosti ishrane, podstičući tako ukupnu promenu koja vodi krupnim koracima napred.

Naš odnos sa hranom je suštinski. Osim što je opstanak bez hrane nemoguć, (bar ne na ovom nivou svesti, da nam bretarijanci ne zamere), ona ima i vrlo duboko simboličko značenje i često predstavlja zamenu za nešto što nam nedostaje. Um je metaforičan u svojoj prirodi. To je jezik simbola, analogija, slika, koji stvara povezanost tamo gde ona nije očigledna. Postoje situacije kada ne možemo da dobijemo ono što želimo i tada se instinktivno hvatamo nečeg što nam je najbliže, a što može doneti bar približno zadovoljenje. Ako neko vapi za ljubavlju koje u životu nema dovoljno, tada simbolički um vrlo lako može da napravi znak jednakosti između hrane i ljubavi i da hranom nadomesti ono što nedostaje.

Celovitost kao princip

Ako se problemi sa ishranom posmatraju iz ove šire perspektive, tada je sasvim očigledno zbog čega najčešće korišćene strategije nisu uspešne. Tradicionalni nutricionizam se fokusira na hranu kao osnovni izvor zdravlja i ona bez sumnje jeste važna. Ali, ako uzmemo u obzir odnos uma i tela, kao i stanje duha, onda pravimo veliki korak napred jer u ogromnu slagalicu unosimo to ko smo celim bićem. I umom, dušom, srcem, ne samo telom. I koliko god da izgleda na prvi pogled da ne postoji veza, mi je samo nismo svesni. Onog trenutka kada to postanemo i promene u ishrani dobijaju sasvim novu dimenziju. Zbog toga je naš lični i duhovni razvoj neraskidivo vezan za fizičko zdravlje. Zajedno čine celinu u kojoj je podjednako važno ne samo kako smo nahranili svoje telo, već i kako smo ispunili potrebe svog unutrašnjeg bića.