Aflatoksinomanija

Od svih sportskih disciplina u kojima ispoljavamo izuzetan uspeh, jedna nam najbolje ide od ruke – prebacivanje odgovornosti. Ovde smo toliko izvežbani da verovatno ne postoji država sa više problema i manje odgovornih za te probleme. I dok se pod normalnim okolnostima ljudi edukuju da bi proširili vidike, kod nas se ljudi edukuju pod pritiskom nadolazećih nevolja, silom prilika. Eto nam situacije sa aflatoksinima. Donedavno, njima su se bavili mikrobiolozi, tehnolozi, veterinari, toksikolozi, a sada se bave svi.

Prvo se krenulo od zaraženog kukuruza pre par meseci kada su ljudi iz struke vapili nadležnom ministarstvu da se nešto učini jer posledice mogu biti katastrofalne. Međutim, rečeno je da bojazni nema, kukuruz je ušao u lanac ishrane, prvi registrovan problem otkriven je u mleku. Kako je mleko svrstano u osnovne životne namirnice, razumljiva je zabrinutost potrošača. Međutim, neugodna istina govori da je to samo početak. Ali, da bi bilo jasnije, da se malo pozabavimo aflatoksinom.

Sada već i vrapci na grani znaju da aflatoksin pripada grupi mikotoksina, metabolita plesni koji su toksični ili imaju druge negativne biološke efekte po ljude i životinje. To su jedinjenja koja kontaminiraju žitarice i druge namirnice posebno u tropskim krajevima, zbog visoke temperature i vlažnosti pogodnih za rast plesni. Klimatske promene kojima smo poslednjih godina izloženi čine da su ugrožena i mnogo šira geografska područja. Do sada je otkriveno nekoliko stotina različitih mikotoksina, a 20-30 prema učestalosti pojavljivanja i štetnim efektima imaju medicinski, nutritivni, ekološki i ekonomski značaj. Iako se preradom žitarica u krajnje proizvode vidljiva plesan može ukloniti, većina mikotoksina neće biti promenjena, jer su veoma stabilni. Ne inaktivišu ih uobičajeni postupci proizvodnje i prerade hrane, zbog čega se kontaminiraju gotove krmne smese. Postupci skladištenja hrane takođe mogu povoljno delovati na proizvodnju mikotoksina. Efekti termičkog tretmana su prilično slabi, ako se uzme u obzir da se kuvanjem na 100˚C u toku 6 sati uništi svega 10-20% mikotoksina, pečenjem 10-17%, a prženjem 40-50%

Čovek je najčešće izložen mikotoksinima putem hrane, premda u nekim slučajevima može doći do njihovog udisanja ili prolaska kroz kožu. Akutna i hronična oštećenja zdravlja izazvana mikotoksinima nazivaju se mikotoksikoze. Za neke mikotoksine se pretpostavlja, a za neke je dokazano da su kancerogeni za ljude. Za aflatoksine, to je dokazano. Stvaraju ga plesni  roda Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus (tako je dobio naziv: A od Aspergillus i FLA od flavus). Najznačajniji su aflatoksini B₁, B₂, G_1, G₂, M₁ i M₂. Među njima najviše je proučavan aflatoksin B1 (AFB1) koji zajedno sa ostalim aflatoksinima kontaminira kukuruz, sirak, orahe, seme pamuka, seme suncokreta, kafu i dr. Kada se životinje hrane zaraženom stočnom hranom, u njihovom organizmu se aflatoksin metaboliše u M₁ i M₂, pa se njegovo prisusto može očekivati u mleku, mišićima i raznim drugim organima čijom se konzumacijom ugrožava zdravlje ljudi.

Manje je poznat podatak da se aflatoksin može naći čak i u duvanskom dimu, ukoliko dođe do kontaminacije listova duvana. Temperatura na kojoj se ovaj toksin razlaže je viša od temperature sagorevanja cigarete, tako da se AFB1 smatra i plućnim karcinogenom, čak 200 puta jačim od benzopirena, ozloglašenog sastojka duvanskog dima (i roštilja). Prisustvo aflatoksina u duvanskom dimu je prvi put zapaženo šezdesetih godina prošlog veka u Americi, ali se smatra da je cela priča zataškana zbog velikih ekonomskih posledica do kojih je moglo doći. I eto nas, stigosmo do glavnog problema.

Zamislimo sad našu državu, ovakvu kakva je, drugu nemamo. Bez dovoljno novca za elementarno funkcionisanje poljoprivrede, nevolja poput ove samo je dolila ulje na vatru. Najlakše je bilo zavući glavu u pesak i praviti se da problem ne postoji. Ali, ako laže koza – ne laže rog, kaže stara narodna. U našem slučaju, ne laže mleko. Za početak. Premda moramo priznati da smo za taj početak više nego zbunjeni od silnih analiza i rezultata analiza i to samo mleka. Šta će se desiti kada se krenu analizirati mlečni proizvodi, meso i jaja. Ako smo holandskoj laboratoriji poslali 1000 uzoraka u samo jednom danu, a ona obradi 50 uzoraka mesečno, tada možemo biti sigurni da će čestiti Holanđani zaposleni u ovoj laboratoriji u narednih dvadesetak meseci živeti samo od našeg problematičnog mleka. A mi ćemo se rezultata načekati. A i kada stignu, sasvim sigurno će biti onih koji će ih osporavati.

I dok nadležni igraju odbojku sa gorućim problemom, pitanje koje ostaje otvoreno jeste – koju hranu kupovati. Jer kao što smo videli, mikotoksina može biti u raznim namirnicama – od žitarica, do mleka i mesa pa čak i u kafi. Za preventivne mere je kasno, a one su najdelotvornije. Ostaje nam da vidimo šta ćemo sada. Srećom, još uvek ima mleka za koje postoje dokazi da su bezbedna. Za one koji u to ne veruju, opcija su biljna mleka, koja više ne bi smela tako da se zovu, ali ćemo ipak napraviti izuzetak. Zatim, dok se stvari malo ne izbistre smanjiti upotrebu životinjskih namirnica i pojačati učešće pre svega povrća, a zatim i voća u ishrani i to presnog zbog visokog sadržaja antioksidantnih materija. Na ovaj način pomažemo organizmu da se lakše oslobodi raznih štetnih materija kojima smo svakodnevno izloženi. Dakle: paradajz, šargarepa, paprika, brokoli, karfiol, avokado, spanać, beli luk, crni luk, jabuke, banane… pripadaju namirnicama koje su nam u ovoj priči veliki saveznici, jer mogu podići nivo glutationa koji neposredno utiče na proces detoksikacije. Zaboravljeni kim je takođe od velike pomoći, pa ne bi bilo naodmet ubaciti ga u čaj ili čorbu. Zeleno lisnato povrće, obavezno.

Takođe bi bilo korisno povremeno koristiti glinu za unutrašnju upotrebu, jer ima svojstvo da vezuje mnoge štetne sastojke (među njima i aflatoksine) i na taj način ih eliminiše iz organizma. Premda se sa ovim neće svi složiti, korisno je imati u vidu ovakvu mogućnost. Uvek postoje rešenja, samo ne treba praviti paniku. Ljudski organizam je tako sazdan da je kadar da se izbori sa mnogim izazovima. Mudrim izborima u ishrani mi mu u tome itekako možemo pomoći. A uvek treba imati u vidu da nas ne truje samo ono na šta  obično upiremo prstom, već da su to veoma često i loše vesti kojima smo bombardovani svakodnevno i zbog kojih se osećamo loše. Zato bi bilo dobro tu i tamo preskočiti neki opak naslov . Ono što je zaista važno, svakako ćemo saznati.