Zapostavljena veza: stres i ishrana (1)

Kada bi vam neko pričao o semenu koje treba da se poseje i naveo do detalja karakteristike tog semena, govoreći vam kakav će prinos dati i kakve benefite možete očekivati, a pritom ni jednom ne spomene zemlju u koju će se to seme zasejati, zar vam ne bi bilo čudno i nepotpuno?

Otprilike slično se dešava kada pričamo o hrani idući do tančina u njene karakteristike, sastav, brojeći ugljenikove atome i  mereći antioksidantni potencijal, uopšte ne uzimajući u obzir osobu koja će tu hranu pojesti. Istina, mnogo je lakše proučavati hranu, prepoznati njene karakteristike i svrstati je u kategorije, nego se ponaosob baviti ljudima koji je konzumiraju, iz vrlo jednostavnog razloga: svaki čovek je priča za sebe. Upravo u tome leži kompleksnost cele nauke o ishrani i razlog toliko velikih razlika u stavovima po pitanju preporuka šta treba jesti, a šta ne.

 Međutim, postoje neka opšta mesta karakteristična za sve nas, a koja utiču na to kako ćemo hranu variti, asimilovati i eliminisati ono što nam nije potrebno, a jedno od osnovnih jeste da obezbedimo organizmu optimalne uslove za varenje. Elementarni uslov za to jeste da tokom jela budemo opušteni, jer sve dok je dominantan parasimpatički nervni sistem, organizam je u stanju da tu hranu na najbolji način iskoristi. Onog momenta kada telom prostruje hormoni stresa, sve se menja, što ima značajnog uticaja i na varenje jer se ono drastično usporava, ili zaustavlja, u zavisnosti od intenziteta stresa. Prioritet se menja, jer su se promenile okolosti, a time se menja i fiziologija ljudskog organizma. Prosto je zadivljujuće na koji način naš organizam ekonomiše sa energijom, jer u trenutku kada je ugrožen opstanak, poslednje do čega mu je stalo jeste varenje nedeljnog kolača. Energija se šalje u delove tela uz pomoć kojih će se lakše izaći iz nevolje.

Šta se u organizmu dešava tokom stresa?

Mnogo toga, evo kratkog pregleda:

• Smanjuje se apsorpcija hranljivih sastojaka, pre svega zbog smanjenog dotoka kiseonika i smanjenog protoka krvi kroz digestivni trakt; značajno se smanjuje produkcija enzima u želucu, pankreasu i jetri i smanjuje se priliv žuči

• Povećava se izbacivanje hranljivih sastojaka putem urina: gube se kalcijum, magnezijum, kalijum, zatim cink, hrom, selen i drugi minerali

• Holeseterol: sam stres će dovesti do povećanja LDL holesterola. Nećemo sada ulaziti u diskusiju da li je to uopšte važno ili ne, ali ako ste stalno pod stresom i imate povišene vrednosti LDL holesterola i nije vam jasno odakle vam jer se hranite uglavnom biljkama, a nemate ga u porodici- eto razloga. Ovde ću napomenuti da se upravo iz ovih razloga vrednosti holesterola uzimaju sa rezervom ako je analizi prethodilo neko stresno stanje. Trigliceridi takođe mogu da budu povišeni tokom odgovora organizma na stres

• Povećana agregacija trombocita-direktno je u proporciji sa oboljenjima kardiovaskularnog sistema

• Zadržavanje soli u organizmu – može voditi ka povišenom krvnom pritisku

• Povišen kortizol– između ostalog (istina, dosta je i tog ostalog) povezuje se sa abdominalnom gojaznosti i nesposobnošću da se mršavi, te da se grade mišići. Ubrzava starenje

• Smanjuje se poželjna crevna flora, što ima uticaja na imunitet, probleme sa kožom, nedostatkom nekih hranljivih materija, problemima sa varenjem, a sve češće se povezuje i sa depresijom, autizmom, neurološkim poremećajima. Mikrobiom ne samo da zaslužuje poseban post, već ceo zaseban blog i to je oblast koja vrlo lako može odrediti sasvim nove smernice u medicini.

• Smanjuje se dotok kiseonika što ima uticaja na kompletan metabolizam. To je ono kad vam kažu da dišete duboko kad se iznervirate. Itekako ima smisla

• Smanjuje se termička efikasnost, odnosno sposobnost sagorevanja kalorija (znači, lakše se ugojiti, a teže smršati)

• Povećava se lučenje želudačne kiseline

• Smanjena je produkcija humanog hormona rasta, ključnog za rast i oporavak tkiva, a koji olakšava sagorevanje masnih naslaga i izgradnju mišića

• Smanjuje se sekrecija pljuvačke što se automatski odražava na slabije varenja skroba i slabljenje oralnih imunih faktora

• Povećava se brzina gutanja hrane-faktor za poremećaj varenja

• Pražnjenje želuca može biti ili usporeno ili ubrzano.

• Poremećena funkcija donjeg ezofagusnog sfinktera – dovodi do vraćanja hrane iz želuca u jednjak – stara, poznata gorušica

• Povećana insulinska rezistencija-hronični stres niskog intenziteta može dovesi do toga da target ćelije prestaju da reaguju na insulin, što vodi dijabetesu, gojenju, oboljenjima srca

• Povećava se rizik od osteoporoze-pokazalo se da žene koje su pod stresom ili su u depresiji imaju manju gustinu kostiju

• Povećava se oksidativni stres što vodi raznim oboljenjima i preranom starenju

• Smanjuje se mišićna masa, znači sporiji metabolizam

•  Smanjuje se lučenje seksualnih hormona-manje seksualne želje, energija je niska

• Povećana inflamacija-toliko se piše o ovome da nema potrebe da dodajem šta to znači

• Smanjuje se broj mitohondrija-čim je manje mišića, logično. Mitohondrije su naše male, lične fabrike energije.

• Poremećaj funkcije bubrega – usled disbalnsa elektrolita i zadržavanja vode

Sve gore navedeno samo je deo složenih procesa koji se u organizmu odigravaju tokom reakcije na stvarnu ili zamišljenu pretnju koju zovemo stres. Iako ta reakcija organizma pre svega ima zaštitnu ulogu, jer ili daje snagu za borbu ili brzinu za bekstvo, polako se gubi granica između stvarnih i zamišljenih pretnji i postajemo, usled okolnosti, načina života, ličnih očekivanja i još mnogo drugih faktora izloženi konstantnom stresu niskog intenziteta, koji na duge staze može da napravi ozbiljan zdravstveni problem. Iako se u priči o stresu često odmahne rukom sa konstatacijom da je to tako i da se mnogo ne može učiniti, ipak ima dosta prostora da se uticaj stresa svede na minimum. O tome u kakvoj vezi su stres i ishrana i na koje načine možemo da smanjimo uticaj stresa – u narednom postu, da ovaj ne bude predugačak.

Literatura

David M. The Slow Down Diet. Rochester: Healing Arts Press;2005